Alergijski rinitis se definise kao hronično zapaljenje sluznice nosa usled dejstva odredjenog jednog alergena ili više njih.
Deli se na sezonski i perenijalni (simptomi se odrzavaju tokom cele godine).
Danas postoji novija podela na intermitentni (simptomi traju manje od 4 dana nedeljno i ukupno manje od 4 nedelje) i perzistentni (simptomi traju duze od 4 dana i više od 4 nedelje).
Intermitentni je uglavnom sezonski i uzrokuju ga poleni trava, korova i drveća.
Perenijalni uzrokuju grinje, kućna prašina, dlaka psa i mačke, perje itd.
Simptomi
Simptomi alergijskog rinitisa obuhvataju otezano disanje kroz nos, sekreciju iz nosa, kijanje u salvama, svrab u nosu i očima, suzenje očiju i crvenilo, slivanje sekreta niz grlo.
Perenijalni rinitis češće daje zapušenost nosa, glavobolju i osećaj pritiska kao i oslabljeno čulo mirisa a sezonski pojačanu nosnu sekreciju, kijanje, svrab u nosu i očne simptome.
20-40% pacijenata sa alergijskim rinitisom ima astmu a čak 70-90% bolesnika sa astmom ima alergijski rinitis.
U pitanju je udružena bolest disajnog stabla.
Alergijski rinitis posebno ako se ne leči povećava rizik od nastanka astme čak 3x.
Takođe postoji visoka udruženost alergijskog rinitisa sa sekretornom upalom srednjeg uva.
Veći je rizik od nastanka rinosinuzitisa.
Dijagnoza
Dijagnoza se postavlja na osnovu anamneze, ORL pregleda, kožnog prick testa kojim se utvrdjuje osetljivost na alergene,odredjivanje ukupnih i specifičnih antitela u krvi.
Pri postavljanju dijagnoze alergijski rinitis tgreba razlikovati od obične prehlade i akutne upale sinusa koji mogu dati sličnu kliničku sliku.
Lečenje
Lečenje podrazumeva smanjenu izloženost alergenima, upotrebu antihistaminika novije generacije i intranazalnih kortikosteroida.Takodje se na trzistu mogu naci kombinovani preparati antihistaminika i kortikosteroida a za intranazalnu primenu.
Hirurško lečenje sprovodi se ali ne kao terapija izbora samo ako postoje hipertrofične promene na donjim nosnim školjkama.
