Reumatologija

Kada kažemo ‚‚reuma“ mislimo na reumatske bolesti, a njih ima više od stotinu.  Zabluda je da reumatske bolesti, prvenstveno artritis, pogađaju samo stare ljude. Najveći broj obolelih su ljudi između 18 i 65 godine života, a od retke juvenilne forme obolevaju i deca već od 4. godine života. Žene tri puta češće boluju od reumatoidnog artritisa, lupusa i sklerodermije, dok muškarci češće obolevaju od gihta. 

U svetu reumatoidni artritis pogađa između 0,24% i 1% stanovništva. U Srbiji od reumatoidnog artritisa boluje oko 35.000 odraslih i oko 2.000 dece od njegove juvenilne forme. Istraživanja ukazuju da nedostatak vitamina D, pušenje i zagađenje vazduha su faktori rizika koji se dovode u vezu sa nastankom ove zapaljenske bolesti. 

Ako se u početnoj fazi ne prepoznaju znaci reumatoidnog artritisa i odmah ne započne lečenje, nakon 10 godina 80% obolelih postaju teški invalidi. Znaci ove ozbiljne bolesti su: jutarnja okočenost, ukočenost zglobova prstiju, ručnog zgloba, stopala, otok, crvenilo, peckanje i osećaj topline u zglobovima, povišena temperatura, ograničenost pokreta, opšta slabost, gubitak apetita i mišićne mase, mršavljenje. 

Najčešće reumatske bolesti su:

• vanzglobni reumatizam: upale tetiva, pripoja tetiva i mišića
• hronične degenerativne bolesti tj. artroza zglobova kolena, kukova, malih zglobova šaka, kao i hronični cervikalni sindrom i hronični lumbalni sindrom
• zapaljenske bolesti zglobova: reumatoidni artritis, spondiloartritis (psorijazni artritis, Behterev sindrom, enteropatijski artritis, reaktivni artritis), akutni artritisi (giht i pseudogiht)
• sistemske bolesti vezivnog tkiva: sistemski eritemski lupus, sistemska skeroza, polimiozitis-dermatomiozitis, razni vaskulitisi.

Reumatske bolesti mogu da budu udružene sa hipertenzijom, autoimunim bolestima štitaste žlezde, Sjögrenovim sindromom, dijabetesom, fibromijalgijom, gojaznošću, depresijom, ranom menopauzom, oboljenjima bubrega. 

Za dijagnostikovanje reumatskih bolesti neophodni su:

• Klinički pregled interniste-reumatologa
• Laboratorijske analize krvi i mokraće
• U zavisnosti od vrste oboljenja, mogu biti potrebni: kapilaroskopija, analiza sinovijalne tečnosti, ultrazvučni pregled zglobova, rendgenski snimak ili snimak magnetnom rezonancom kostiju, zglobova ili kičme, DEXA merenje koštane gustine, test salivacije, Schirmerov test.

Tim izvrstnih reumatologa u Bel Medicu primenjuje najsavremenije metode dijagnostike i lečenja reumatskih bolesti.